Natalija Avramović
Po zanimanju sam diplomirani socijalni radnik. Studije sam završila na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na smeru Socijalna politika i socijalni rad. Tokom i nakon studija, imala sam prilike da volontiram i radim u raznim organizacijama, gde je moj angažman podrazumevao pružanje psiho-socijalne podrške odraslima i deci.
Nakon osnovnih studija sam odlučila da upotpunim svoje znanje i iskustvo edukacijom iz geštalt psihoterapije. Danas sam diplomirani geštalt psihoterapeut i imam višegodišnje iskustvo u radu sa klijentima, ponajviše sa temama anksioznosti, problema u odnosima, kao i temama ličnog razvoja.
Psihoterapijski rad vidim kao prostor gde klijent/kinja dobija podršku u nošenju sa životnim izazovima, kao i put ka rastu i razvoju u kome kroz odnos povezanosti i poverenja sa terapeutom može da sagledava, razume i upozna sebe i svoje kapacitete.
Radim uživo u Beogradu, kao i online.
Saznajte više o mom radu
Poziv terapeuta sam izabrala jer sam u svom okruženju, ili šire, primećivala da mnogi ljudi nemaju prostor u kome mogu da govore o onome što ih zaista muči, najčešće zbog straha od osuđivanja ili odacivanja. Često nisu imali s kim da podele svoja osećanja ili su određene teme bile previše osetljive da bi ih otvarali čak i sa bliskim osobama, što bi dalje vodilo osećaju usamljenosti, nezadovoljstva ili unutrašnjeg konflikta. Verujem da terapeutski odnos može da pruži sigurno i podržavajuće mesto u kome osoba može da bude autentična, da dobije olakšanje kroz izgovaranje svog iskustva, a potom i dublje razumevanje sopstvene situacije i načina na koje može da se sa njom nosi. Ono što me danas najviše ispunjava u ovom poslu jeste upravo taj proces rasterećenja koji vidim kod klijenata - kada shvate da nisu sami, da su viđeni, saslušani i prihvaćeni takvi kakvi jesu, a što im dalje omogućava da uspostave još bliže odnose u svom okruženju.
U svom radu najčešće se susrećem sa temama anksioznosti, bilo da je reč o stalnoj zabrinutosti, napetosti ili strahovima. U radu mi je važno da zajedno prepoznamo šta stoji iza tih stanja i da pronađemo načine na koje se mogu uspostaviti osećaj sigurnosti, jasnoće i povezanosti sa sopstvenim potrebama.
Kada klijent dođe na seansu i nije siguran o čemu želi da govori, to doživljavam kao prirodan deo procesa. Tema ne mora od početka biti jasno definisana da bi terapijski proces imao smisao i pravac. U takvim situacijama se najčešće fokusiram na upoznavanje klijenta, njegovog životnog konteksta, svakodnevnih aktivnosti i načina na koji se nosi sa sobom i svojim obavezama. Kroz razgovor o naizgled 'običnim' temama često se spontano pojavljuju obrasci, osećanja ili pitanja koja su u pozadini. Cilj je, pre svega, da stvorim siguran prostor u kome klijent može da se oseća bezbedno i polako dođe u kontakt sa onim što mu je u tom trenutku važno.
U situacijama kada procenim da iz bilo kog razloga nisam adekvatan terapeut za određenog klijenta, važno mi je da to sa njim podelim na jasan i obziran način. U takvim slučajevima uvek nudim preporuku kolege ili koleginice za koje verujem da imaju više iskustva ili konkretna znanja u oblasti koja je klijentu potrebna. Naročito je važno da klijent razume da takva odluka ne govori ništa o njegovoj 'težini' ili vrednosti, već o tome šta je u tom trenutku najbolja podrška za njega. Na taj način nastojim da se klijent oseća sigurno i zadrži osećaj kontinuiteta podrške, čak i ako to znači da ne nastavljamo naš zajednički rad.
Pišite – Natalija Avramović
Vaša poruka će biti poslata direktno na adresu terapeuta.